Svet Automobila - Srbija

Prvo pojeftinjenje goriva od liberalizacije tržišta u našoj zemlji

Iako je liberalizacija tržišta naftnih derivata u Srbiji zaživela pre godinu dana, tek nedavno se desilo da po prvi put vlasnici benzinskih pumpi snize maloprodajne cene goriva.

Tako je sada evropremijum jeftiniji za šest dinara a ostali benzini koštaju dinar manje nego što je to bio slučaj ranije. Razlog zbog kojeg je gorivo u Srbiji konačno pojeftinilo je taj što su pale cene sirove nafte na svetskim tržištima. Barel nafte u ovom trenutku košta oko 85 dolara čime je dostignut nivo od prošlog leta. Nakon što se to desilo, Naftna industrija Srbije je snizila maloprodajne cene naftnih derivata, što su sledili i drugi vlasnici benzinskih pumpi u našoj zemlji. Na taj način Srbija više nije zemlja sa najskupljim benzinom u regionu. Litar benzina BMB 95 u našoj zemlji košta 1,32 evra što je jeftinije nego u Grčkoj (1,72), Mađarskoj (1,45), Sloveniji (1,43), Crnoj Gori (1,38), Albaniji (1,34) i Hrvatskoj (1,34 evra).

Jeftiniji benzin od onog u Srbiji plaćaju vozači u Bugarskoj (1,31), Makedoniji (1,30), Rumuniji (1,30) i Bosni i Hercegovini (1,22 evra po litru). Kada je reč o dizelu cena litra tog naftnog derivata u Srbiji iznosi 1,25 evra. U Grčkoj litar dizela košta 1,50, Mađarskoj 1,47, Rumuniji 1,36, Bugarskoj 1,33, Sloveniji 1,32 i Albaniji 1,30 evra. Jeftiniji dizel od vozača u Srbiji pak plaćaju njihove kolege u Crnoj Gori 1,25, Hrvatskoj 1,24, Bosni i Hercegovini 1,22 i Makedoniji 1,11 evra po litru.

Padom cena, međutim, u Srbiji su zadovoljni potrošači ali ne i privatne benzinske pumpe. Prema rečima Bore Tatića, zamenika predsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi Srbije, NIS je smanjio maloprodajne cene pojedinih goriva ali je sa druge strane povećao neke veleprodajne.

- NIS je podigao za 1,5 evra veleprodajne cene bezolovnih goriva i dizela D-2 koje privatne pumpadžije nabavljaju iz domaće proizvodnje a s druge strane je snizio maloprodajne cene tih derivata na svojim pumpama. To nije korektno. Takođe ne vidimo razlog zbog čega je cena evropremijuma smanjena za šest dinara po litru. Postavlja se pitanje da li je možda NIS došao do informacija da su privatne pumpadžije kupile veće količine evropremijuma pa je na taj način želeo da obori cenu tog derivata, što je primer nelojalne konkurencije. Bilo kako bilo, mi moramo da sledimo primer NIS-a kao najvećeg igrača na našem tržištu, bez obzira da li je to oportuno našim interesima u datom trenutku ili ne. Kada je reč o cenama sirove nafte na svetskom tržištu one beleže blagi rast, ali zasad se ništa epohalno ne dešava na tom planu tako da ne treba očekivati rast cena u maloprodaji - naglašava naš sagovornik.